Поводом Међународног дана превенције вршњачког насиља, Савјет ученика и Тим за заштиту дјеце од насиља обиљежили су 26.2.2025.године „Дан ружичастих мајица“ („Pink Shirt Day“)
Током дана проведене су бројне активности у Централној школи као и у подручним школама у Кобашу и у Ножичком под слоганом „Насиље престаје овдје“. Неке од активности су биле изложба ружичастих мајица у доњем и горњем холу школе; анимирање свих ученика да тај дан обуку ружичасте мајице; свим одјељењима у првој и другој смјени су подијељени флајери и срца са порукама, а представници Савјета ученика Кристина Вујичић и Лука Аривук су у 12:30 часова за ученике прве смјене и у 13 часова за ученике друге смјене су уз презентације у холу школе говорили ученицима о „Дану ружичастих мајица“, шта је вршњачко насиље и како се од њега заштити. А у паузи између презентација плесна група IV 2 разреда извела је плесну тачку под називом “Rigga-Ding-Dong-Song”
Овај дан обиљежава се посљедње сриједе у фебруару од 2007. године када је дјечак у Канади био изложен вршњачком насиљу због доласка у школу у ружичастој мајици. Мајица је симболично представљала дјечакову подршку тешко болесној мајци од карцинома дојке. Школске колеге солидарисале су се са злостављаним дјечаком и сутрадан су се појавили у школи у ружичастим/розе мајицама. Од тада је ружичаста мајица постала симбол борбе против вршњачког насиља и препознатљив симбол иницијативе и међународно препознате годишњице превенције вршњачког насиља у школама.
Дан ружичастих мајица неће, као некакав магични штапић, ријешити проблем вршњачког насиља. Тај проблем је много дубље укоријењен у друштво, али ће нас макар једном годишње подсјетити на то да је дјеци која то проживљавају потребна озбиљна и системска подршка. Велики, можда и највећи проблем насиља је тај што се оно врло често тумачи као “дјечји посао” и “задиркивање”, што вјерујемо да се дјеца тако челиче, уче да се боре у заједници и траже своје мјесто. Не, није тако.
Дан розе/ружичастих мајица и историја која стоји иза њега треба да нас подсјети на све оно што би требало да чини једно друштво, а то је разумијевање, емпатија и толеранција, јер „насиље престаје овдје“, а пријатељство побјеђује.
Координатори манифестације су биле Зорица Кљајчин, педагог и Ведрана Савановић психолог у нашој школи.