Данас све чешће можемо читати у стручној литератури, а такође у свакодневном говору, штампи о кризи ауторитета у различитим доменима друштвене стварности у којој живимо. Често, такође, можемо чути коментаре да рад у просвјети није онакав какав је некад био, да су данашња дјеца много другачија и да је тешко успоставити и одржати ауторитет у настави. Шта се заправо дешава са поштовањем наставника? О каквим промјенама се ради да је дошло до ове ситуације да је све мање поштовања?
Много тога је сада другачије. Профил некадашњег наставника био је јаснији и прилично једноставнији – наставникова улога је, прије свега, била преношење знања, те постављање јасних граница у понашању ученика. Данас је такав модел све мање ефикасан. Бити добар наставник захтјева многе друге способности поред преношења знања. Захтјевност ове улоге подразумијева и другачији однос наставника и ученика.
Педагог школе Зорица Кљајчин је провела истраживање управо на ову тему – „Колико поштујемо наставнике?“ Проблем истраживања је да ли ученици поштују своје наставнике и које особине личности наставника су пожељне у раду са ученицима? Предмет истраживања је испитивање ставова и мишљења ученика о поштовању наставника од стране ученика.Истраживање је обухватило 121 ученика различитих узрасних група,а један од занимљивих закључака да нема разлике у размишљању између ученика који похађају наставу у Централној и Подручној школи.
Истраживање можете преузети овдје.