„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада“, ријечи су које сваког подсјете на богатство и вриједност матерњег језика. Управо ове ријечи биле су мотив за ученике IV3 и VII2 разреда Централне школе, као и VII разреда у Кобашу да на часу српског језика, уз помоћ своје учитељице и наставнице, истакну значај српског језика и на тај начин обиљеже Међународни дан матерњег језика. Ученици IV3 обрађујући лектиру „Пипи Дуга Чарапа“ говорили су о важности читања, јер читајући не само да богатимо свој рјечник, него и чувамо свој језик, истичемо његову вриједност. На сликовит начин и кроз мудре мисли о читању и језику, указали су на потребу чувања матерњег језика. Њихови старији другари из седмог разреда обрађујући пјесму „Роду о језику“ кроз поучне стихове, нагласили су потребу да се говори матерњим језиком, да га чувамо јер нас он представља и по њему нас препознају. Матерњи језик пјева најљепше пјесме, прича најљепше приче. Он представља баштину коју треба да чувамо као најјачу тврђаву. Колика је вриједност матерњег језика потврђују посљедњи стихови ове пјесме: „Без њега си без имена, без дједова, без унука, у прошлости сјена пука, у будуће нити сјена!“ Фото