У оквиру наставне јединице Емоције –страх радионицу у 2-1 одјељењу одржала је психолог Радмила Ђукић. Ученицима је прво објашњено да је важно је да будемо свјесни наших осјећања, тако да можемо научити како да се носимо с њима и како да их изразимо. То такође чини да људи боље разумију једни друге. Сасвим је у реду да имамо различите врсте осјећања, сва она су дио нас. Ми смо одговорни за сва наша осјећања. Као и са понашањем и са осјећањима требамо управљати тако да не повриједимо себе или друге.
Након тога су се упознали са термином страха и како га превазићи. У нашој култури се често налазимо у ситуацији да смо присиљени да прикривамо или потискујемо наша осјећања. Колико пута нам се догодило кад кажемо: „Страх ме је ….”, да добијемо одговор: „Нема те чега бити страх…Па ниси мало дијете да се бојиш…” или кад смо тужни и/или плачемо: „Немој плакати биће све у реду… Немој бити тужан…” , или кад смо љути: „То је ружно…”. Па чак и кад неко показује радост, можемо чути коментаре попут: „Баш је неозбиљан… Претјерује”. Као да влада мишљење да је боље да немамо емоција, да их не показујемо, а кад их показујемо да то бар не буде јаког интензитета или не јавно. Дугорочно потискивање емоција, поготову оних које сврставамо у групу „негативних, непријатних” може довести до различитих психичких и физичких сметњи. Зато је битно да научимо да прихватамо своје емоције, покушамо разумјети њихове узроке те како оне дјелују на друге особе. Наша осјећања, мисли, тјелесне реакције и понашање су повезани и чине један „зачарани круг”. Наши ученици су били веома активни на овој радионици показајући велико интересовање за овакав вид наставе.
Ово је дио програма сарадње са родитељима и представљања занимања родитеља. Свака од занимања су потпуно различита, а самим тим и интересантна нашим ученицима.