Од 12. до 17. септембра Република Србија је отворила своја врата за 70 ученика из Републике Српске који су дошли на позив бившег народног посланика Дејана Стошића да заједно са својим вршњацима обиљеже велики празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Наиме, ове године наша школе је добила Позивно писмо за двадесет ученика од Дејана Стошића, бившег народног посланика у Скупштини Србије и Родољуба Станимировића, начелника Подунавског управног округа, а поводом 15. септембра, Дана српског јединства, слободе и националне заставе. У посјети Србији боравили су двадесет најбољих ученика 9. разреда централне школе у Српцу и подручног одјељења у Ножичком.
Овај несвакидашњи петодневни доживљај није био само обичан дјечији излет већ добро осмишљен, тематски концепт испуњен у потпуности бројним активностима, сусретима са домаћинима, обиласцима значајних историјских мјеста, свечаним програмима, а завршна посјета одржана је у Великој Плани.
По доласку у Београд ученици су посјетили Храм Светога Саве, симбол вјере, Народни музеј и Војни музеј, гдје су се присјетили славних побједа и страдања српске војске, као и Калемегданску тврђаву – симбол вјековне борбе за опстанак на овим просторима. Такође су обишли Саборну цркву, а након тога и музеј Црвене звезде.
Сљедећих дана су посјетили Смедерево. У престоници деспота Ђурђа Бранковића ученици су закорачили у средњовјековну славу, обишли тврђаву и музеј и били примљени код начелника Подунавског округа Родољуба Станимировића који им је поручио да су овдје као код своје куће сљедећим ријечима: „Ви сте наша будућност, ви сте мост између Србије и Српске. Носите ово искуство у срцу и преносите га својим вршњацима, јер српско јединство није само празник – оно је наш начин живота.“
Круна вишедневне посјета је било присутво свечаности поводом обиљежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Гаџином Хану. Свечаности су присуствовали највиши званичници Републике Српске и Србије. Гаџин Хан, као централно мјесто прославе, изабран је на иницијативу Министарства за рад, запошљавање и социјалне заштите Србије, а због чињенице да је једна од најпрепознатљивијих фигура са Солунског фронта Драгутин Матић, познатији као „Око соколово“ управо из тог мјеста на југу Србије.
Након свечаности наши ученици су присуствовали и свечаној академији у Народном позоришту у Београду, посвећеној обиљежавању 150 година „Невесињске пушке“, симбола пркоса и слободе српског народа. Свечаној академији присуствовали су и Његова светост патријарх српски Порфирје, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, предсједник Владе Републике Српске Саво Минић и предсједник Владе Србије Ђуро Мацут.
Завршна, петодневна посјета одржана је у Великој Плани, гдје је ученицима одржао предавање професор Владан Петров.
Наши ученици су се вратили пуни утисака, оснажени бројним пријатељствима и обећањем да се виде поново 15. септембра на Дан српског јединстав, слободе и националне заставе.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе, које прослављају 15. септембра Србија и Република Српска, има за циљ оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској, али и јачање култа националне заставе.
Празник је симболично установљен да се прославља на дан када се обиљежава пробој Солунског фронта 1918. године, што је било одлучујуће за савезничку побједу у Првом свјетском рату, а празнује се од 2020. године.
Петнаести септембар, дан када заједно са Србијом обиљежавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, није тек календарска тачка нити још један државни празник. То је дан завјета – завјета датог пред нашим прецима који су на Солунском фронту, у најтежим годинама Првог свјетског рата, поднијели жртву какву мало који народ у Европи може да поднесе и да преживи.
Њихова борба била је више од војне побједе. Била је тријумф вјере у слободу, увјерења да српски народ, ма колико мален бројем, има право на слободу и живот достојан човјека. Они су нам оставили поруку да се величина једног народа не мјери милионима становника, него снагом карактера и способношћу да издржи све притиске и да, и у најтежим временима, остане достојан својих предака.
Данас, када се пред српски народ у Републици Српској и Србији стављају нови изазови и притисци, наша је дужност да будемо једнако постојани. Наши преци су прешли Албанију и пробој Солунског фронта, ми данас морамо прећи искушења политичких ултиматума и притисака који имају исти циљ – да нас обесхрабре, да нам сломе вјеру у сопствену снагу. Не смијемо то дозволити. Обавеза сваке српске политике данас је да издржи – мирно, храбро и достојанствено – јер тиме чувамо оно што су они крвљу одбранили.
Овај празник је и позив на јединство. Република Српска није настала из идеолошке једнообразности, већ из братства у рововима – из спремности људи да, када је огњиште било угрожено, оставе по страни све разлике. Наши борци су доказали да српски народ најјаче дише када дише заједно. То јединство је темељ на коме данас стоји Република Српска и то је порука и овом времену: без јединства нема слободе, без братства нема Републике.
Срби су, уз Русе, били једини народ који је након Берлинског конгреса 1878. године имао суверене државе на тлу Европе – јер су своју независност међу свим Словенима тада имале само Србија, Црна Гора и Русија. Тај велики Конгрес своју искру је имао у Невесињској пушци, која је уплашила и двор енглеске краљице. Зато је данас смијешно када нас неки, из чисте зависти и без тако снажног карактера какав је наш, у име Европе коју смо и ми стварали, желе учити стварима због којих могу бити само љубоморни на Србе. Схватање историјског значаја нашег народа данас, у свијету који се мора вратити здравом разуму, од пресудне је важности – и зато у годинама које долазе, са свим теретом који носимо, не смијемо ићи повијени, него усправни и поносни.
Институције Републике Србије заједно са институцијама Републике Српске, утемељиле су овај празник као заједнички завјет српског народа. Заједно смо схватили да је дошао крај насртајима на српски идентитет, историју, културу и традицију, насртајима који су деценијама покушавали да униште српско самопоуздање, да потисну наш осјећај историјске мисије.
Срби су можда бројчано мали народ, али су народ чији значај превазилази регион у којем живе. Наша култура, наша историја и наше право да будемо слободан народ – то су вриједности које нас чине већима од сваке статистике.
Зато је Дан српског јединства, слободе и националне заставе више од празника: то је подсјећање да нема притиска који српски народ не може да издржи, да нема силе која може уништити наш идентитет док год смо вјерни завјету наших предака.
Наша обавеза је да то јединство и ту слободу његујемо, да се сабирамо око српске заставе – симбола који није уперен ни против кога, већ је завјет потомству да ћемо у сваком времену бити народ који зна ко је, шта је и куда иде.
Република Српска и Србија су данас једно у том завјету – и то је наша највећа побједа и највећа обавеза.