Чланови Еколошке секције предвођени својом наставницом биологије Андрејом Стојковић су тематски одредили мјесец новембар као мјесец еколошких акција и активности и имали су пуне руке посла. Почетком мјесеца украсили су жардињере око наше школе јесењим ружама, израђивали тематске плакате, уређивали просторије школе, сортирали и креативно рециклирали отпад, реализовали занимљиве радионице од којих се посебно издваја Орнитолошка лабораторија и израда табуреа од старих аутомобилских гума, јер одговорним односом према отпаду чувамо једину планету коју имамо и на којој живимо. Орнитолошка лабораторија је била посебно интересантна и у њен рад су се укључиле и друге секције поред еколошке да помогну млађим другарима да се она у потпуности реализује. Наиме, ове школске године смо уочили мањак птица, а сове, познате по свом пребивалишту у нашем школском дворишту у зимском периоду, нису се појавиле, што је значило да морамо да покренемо неку акцију.
Чланови секција – Еколошке, Демократија и људска прва и Млади физичари са наставницама Андрејом Стојковић, Савком Вукашиновић, Надом Миловановић и руководиоцем Раданом Пантелић реализовали су радионицу “Орнитолошка лабораторија” и поставили кућице и хранилице за птице. Зимски период је најкритичније вријеме за многе птице, прије свега због недостатка хране у природи. Наше школско двориште, између осталог дрвећа, красе брезе које су у овом периоду омиљено окупљалиште сова, великих и плавих сјеница, пољских и врабаца покућара, зеба, зелентарке, чешљугара, црвендаћа, чворка и коса. У право вријеме нам је стигао допис представника Цивитаса да рекреирамо неку радионицу са програма Ноћ у музеју у Земаљском музеју Босне и Херцеговине и изабрана је “Орнитолошка лабораторија” у склопу еколошке акције повртка птица и сова у наш крај. У првој фази су на часу техничког образовања наши ученици израдили пар кућица за птице, а потом су са члановима еколошке секције, по узору на радионицу, припремили органске хранилице – у половинама поморанџи, у бундеви и на шишаркама. Проучавајући како и шта треба, еколози су сазнали да је током зиме веома важно да се у птичију исхрану укључе масноће. Као извор масноће су искористили свињску маст . Од свињске масти и зрневља су направити енергетску храну тако што су у растопљену маст додали уситњена зрна пшенице, сусам, сјеменке сунцокрета и уситњено грожђице. Шишарке које су се отвориле биле су идеалне да у њих ставе ову смјесу као и у поморанџину кору. Кућице за птице су постављене у школском дворишту, а органске хранилице у школском дворишту и у градском парку. Сљедећи дан је слиједила награда јер су се сјенице и врапци вратили, а надамо се да ће и остале птице. Након разговора са директором школе Мануелом Рађевић-Јокић и представницима локалне власти, ова наша акција ће бити подржана и у наредном период. Ова акција се наставља сваке сриједе на часовима секције док календарски траје зима, односно до 23. марта 2024. године.
Аутомобилску гуму је тешко рециклирати, јер овај процес тражи пуно енергије и притом се у атмосферу испуштају штетне материје, а да би се гума разградила потребне су стотине година. Статистика каже да сваке године око 55 милиона старих гума заврши на депонијама или се нелегално баца поред путева, а представљају велики проблем за животну средину. Управо због тога наши еколози су одлучили да од старих гума направе прелијеп табуре. За ово је било потребно: двије старе аутомобилске гуме, тврди стиропор, сунђер, шрафови, бушилица, стари параван, игла и конац и много воље. Сати и сати су прошли, али сада табуре краси дио школе. Ово је само почетак рада са гумама, а слиједи на прољеће израда уникатних саксија од гуме и гумених животиња.
Директор школе Мануела Рађевић- Јокић је рекла да је мјесец новембар као мјесец екологије у нашој школи је имао за циљ скретање пажње на значај чувања околине, јер је еколошки проблем један од највећих проблема данашњице. Само заједничким дјеловањем можемо ублажити посљедице еколошке катастрофе. Веома је важно радити на еколошком образовању дјеце. Веома је значајно и свакодневно мотивисати ученике на чување околине, његовој заштити, а истовремено развијати критичко мишљење према негативним појавама које су настале људским немаром, а нарушавају комплетну природну равнотежу.